Branioci po sluzbenoj duznosti zatrazili da Milosevic bude privremeno pusten na slobodu

Branioci Slobodana Milosevica koji su postavljeni od strane suda zatrazili su da se Milosevicu dozvoli da putuje u Rusiju radi lecenja. Zahtev branilaca zasniva se na tvrdnji da su dva ruska lekara pregledala optuzenog i ustanovila da on boluje od “poremecaja mozdane venske cirkulacije” te da se njegovi sadasnji zdravstveni problemi (zbog kojih je nedavno odsustvovao sa sudjenja) pogorsavaju delom i zbog neresenog visokog krvnog pritiska. Jedan od lekara koji su ga pregledali, Dr. Sumilina tvrdi da Milosevic ima “neadekvatan tretman” u Hagu. Ona je preporucila dodatne preglede za okrivljenog i period “etopatogenog” lecenja u specijalizovanoj bolnici, konkretno u Bakuljev Centru u Rusiji u kome rade Sumulina i drugi lekar - prof. Golukova. Milosevic takodje tvrdi da pati od gubitka sluha. Milosevic je na jednom od prethodnih rocista zatrazio da bude privremeno pusten na slobodu, ali je zahtev odbijen, delom i zbog toga sto se nije pridrzavao procedure (nije podneo zahtev u pisanoj formi).

Branioci po sluzbenoj duznosti smatraju da preporuke ruskih lekara sud treba da uzme u obzir posto se Milosevic oslonio na njih i dopustio da ga pregledaju i da daju svoju dijagnozu, posto je u njih imao poverenje i posto on ima pravo na razumne zahteve koji se ticu medicinskog tretmana. Kao alternativu prihvatanju predloga Milosevicevog zdravstvenog tima, postavljeni branioci su zatrazili odrzavanje sednice pretresnog veca na kojoj bi vecu izlozili dokaze prikupljene od relevantnih specijalista.

Sudjenje Milosevicu ce se nastaviti 23.januara 2006.godine, nakon prekida koji je delom prouzrokovan i njegovim zdravstvenim problemima i koji se slucajno podudario sa zimskom pauzom u Tribunalu.

Uslovi za privremeno pustanje na slobodu

Najvazniji uslovi koji se odnose na privremeno pustanje na slobodu po Pravilu 65 jesu da ce se okrivljeni pojaviti na sudjenju ukoliko bude pusten, te da nece predstavljati opasnost ni za jednu zrtvu, svedoka ili drugo lice.

U podnesku branilaca je navedeno da su garancije Ruske Federacije da ce nadzirati Milosevica i obezbediti njegov povratak na sudjenje “u procesu pribavljanja”. Branioci tvrde da se Milosevic nece dati u bekstvo zbog toga sto ima 64 godine, zato sto ga je lako prepoznati i sto je bolestan. Milosevic, po njihovoj tvrdnji, ne predstavlja opasnost po svedoke ili zrtve posto trazi lecenje u Rusiji koja je geografski udaljena od bivse Jugoslavije.

Sto se procesnih razloga tice u zahtevu se navodi da su na “sudjenju u toku zavrsne faze iznosenja odbrane”. Takodje je istaknuto da ce “mozda biti i krace faze postupka na kome ce tuzilastvu biti dozvoljeno da pobija iznetu odbranu”. Treba, medjutim, uzeti u obzir da ove argumente iznose Milosevicevi branioci po sluzbenoj duznosti. Sam Milosevic smatra da nije ni blizu kraja iznosenja svoje odbrane, posto je do sada u najvecem delu iznosio dokaze za Kosovo, iako je na to potrosio 75% vremena koje mu je odredjeno za odbranu i iako mu je nedavno odbijen zahtev za produzenje tog roka. On, medjutim, neprestano ponavlja da ce nastaviti da trazi vise vremena da bi izneo odbranu koja se odnosi na Bosnu i Hrvatsku. Sudije su ostavile malu mogucnost za produzetak roka ukoliko Milosevic bude popravio svoje ponasanje u sudnici i ukoliko bude predlagao samo relevantne dokaze.

Na kraju zahteva branioci su citirali princip jednakosti tretmana (posto je drugima odobreno privremeno pustanje na slobodu zbog zdravstvenih razloga) i interes samog postupka – “nesmetano odvijanje postupka”. U ovom poslednje delu zahteva istice se koliko je za Milosevicevo zdravlje stetan sudski postupak. Tokom iznosenja dokaza tuzilastva Milosevic je odsustvovao 13 puta. Cule su se optuzbe na racun okrivljenog da on mozda koristi svoje zdravstveno stanje kao oruzje u postupku – da ako ne ide po njegovom moze da opstruira sudjenje zloupotrebljavajuci svoje zdravstvene probleme.

Odgovor tuzilastva

Tuzilastvo je dostavilo “privremeni” odgovor na zahtev odbrane kojim se protivi zahtevu. “Privremeni” karakter odgovora prozilazi iz stanovista da, posto je odbrana “u procesu” dobijanja garancija od Ruske Federacije, tuzilastvo mora sacekati dok takve garancije ne pristignu, pa da se tek onda po ovom zahtevu izjasni u celosti. Tuzilastvo takodje zahteva da se odrzi sednica pretresnog veca da bi iznelo sta ono smatra da je “istinito zdravstveno stanje” okrivljenog, i izrazilo sumnju da njegove zdravstvene tegobe ili ne postoje, ili da su posledica njegovog ponasanja ili da su postojale i ranije. Tuzilastvo takodje insistira da se sudjenje nastavi 23.januara “sa okrivljenim u sudnici ili bez njega”. Tuzilastvo je od Milosevica zahtevalo listu svedoka od Milosevica da bi se pripremilo za sudjenje 23.januara i takodje da bi postavljeni branioci bili spremni da pozivaju svedoke odbrane. Tuzilastvo izgleda smatra da umesto Milosevica u nastavku postupka branioci postavljeni od strane suda treba da imaju znacajniju ulogu u nadi da ce mozda oni biti efikasniji u okoncanju faze sudjenja za Kosovo i prelasku na one koje se odnose na Bosnu i Hrvatsku da bi postupak mogao da se okonca i da se donese presuda. Protiveci se zahtevu odbrane, tuzilastvo je nekoliko puta ukazalo na Miloseviceve dobro poznate stavove koji se odnose na legitimet Tribunala sa namerom da pokaze da se uprkos tvrdnjama branilaca i dalje postoji opasnost od bekstva Milosevica.

Nesto o Rusiji

Postavljeni branioci su u zahtevu naveli da ce Rusija “kao stalna clanica Saveta bezbednosti UN ispuniti svoje obaveze” da saradjuje sa Tribunalom i da ce u skladu s tim postupati sa okrivljenim. Sud ce, medjutim, verovatno imati u vidu da Rusija nije bila uvek spremna da pomogne kada se radilo o beguncima optuzenim od strane Tribunala. Trenutno je siroko rasprostranjeno uverenje da se Vlastimir Djordjevic, general srpske policije i nekadasnji Milosevicev saoptuzeni, krije u Rusiji. Dragan Zelenovic je uhapsen u Rusiji proslog leta, ali njegov transfer u Tribunal i dalje nije ostvaren. 2000.godine nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanic, koji je tada vec bio optuzen od strane Tribunala za ratne zlocine na Kosovu je zvanicno primljen u Kremljinu gde se sreo sa visokim rsukim zvanicnicima iz ministarstava odbrane i spoljnih poslova i cak prisustvovao vojnoj paradi. Veruje se da su i drugi begunci optuzeni od Tribunala bili u Rusiji, a poznata cinjenica je i da je Milosevicev brat bio bivsi jugoslovenski ambasador u Rusiji.